Plasiranje vesti o lažnim otmicama nanosi štetu stvarnim žrtvama

Dobro poznata priča o dečaku-pastiru koji je u dokolici vikao „Vuk, vuk!“ i tako širio paniku, mogla bi da bude nauk današnjem društvu prilikom plasiranja informacija koje u ljudima izazivaju osećaje užasa i straha. Takve su i informacije o navodnim otmicama dece koje su se od početka oktobra u nekoliko navrata brzinom vetra širile društvenim mrežama.

Registar nestalih lica Srbije je stava da plasiranje i širenje lažnih ili neproverenih informacija mogu naneti štetu stvarnim žrtvama.

– Plasiranje objava o navodnim otmicama dece, zasnovanih na pretpostavkama a ne na proverenim informacijama, može biti opasno pre svega zbog stvaranja atmosfere panike u kojoj je teško brzo i argumentovano „ugasiti vatru“. Od početka oktobra do danas imali smo nekoliko prijava o navodnim otmicama, i u jednom momentu je to počelo negativno da utiče na senzibilitet ljudi. Javnost više nije pratila šta je sa „devojčicom iz Novog Sada“, već je prihvaćeno saznanje da se „to dešava“, i da se u Srbiji deca kidnapuju svakog dana. Ako ovakve neistinite i neproverene objave ne sankcionišemo, tada kada se bude desila stvarna otmica, reagovaćemo kao da je to jedan u nizu takvih događaja, i to za nas neće biti ništa više od puke vesti u medijima. Kao društvo i pojedinci koji ga čine, moramo biti odgovorniji u ophođenju sa ovako osetljivim temama. Kao što smo odgovorni za svoje ponašanje na ulici, tako moramo biti odgovorni i za ono što pišemo i drugima poručujemo.

Da širenje panike nikome ne ide na ruku, ukazala je i policija koja je reagovala na svaki prijavljen slučaj. Ranđel Milošević iz Uprave policije apelovao je na sve roditelje i nastavnike da svaki događaj ili saznanje u vezi sa pokušajem otmice dece prijave policiji da bi policija mogla detaljno da ispitamo sve navode i da ne šire neproverene informacije na društvenim mrežama ili kroz obaveštenja koja kruže školama i određenim vajber grupama.

– Nažalost, mnoge od tih informacija koje se objavljuju dovode do podizanja panike i uznemirenja javnosti, a da zvaničnih prijava uopšte nema, niti se slučaj uopšte dogodio. Imajući u vidu uznemirenje javnosti koje je prouzrokovano lažnim objavama, policija će preduzeti adekvatne zakonske mere ukoliko utvrdi da su informacije netačne, a da ih je neko svesno objavljivao i širio – upozorio je Milošević.

Nemamo pravo da se mešamo u porodične odnose

Vest da je Nebojša Mladenović Šone, dvadesetogodišnji mladić iz Donje Trnave, nakon petnaest meseci viđen živ i zdrav, obradovala je Srbiju. Nažalost, u činjenicu da je Šone živ i zdrav nije se uverio i Nebojšin otac Miodrag, koji još uvek čeka da mu se sin vrati u kuću. Javnost se ovom vešću bavila traženjem krivca između oca i sina, i poljuljanim porodičnim odnosima.

– Nebojša Mladenović je bio u našem Registru od početka maja ove godine. Apelovali smo na sve građane Srbije da nam prijave ukoliko ga vide i prepoznaju. Od tada smo dobijali razne informacije da je viđen u nekoliko različitih mesta, i to nas je ohrabrilo. Na kraju smo od njegovih rođaka dobili potvrdu da je živ i zdrav. Kao organizacija koja pomaže potragu za nestalim licima nemamo pravo da se mešamo u bilo čije porodične odnose i da istražujemo da li i zašto neko ko je punoletan eventualno neće da se vrati svojoj porodici i nakon što biva pronađen, smatra tim Registra nestalih lica Srbije.

Milan Stojsavljević (90) je nestao

Nestao oko pola 3 ujutru 16.10., sam je bio u kući i izašao je i otišao - to su podaci koje je dala komšinica koja je ustajala u toku noći i videla svuda popaljena svetla i otišla da ga vidi ali videla da ga nema. Takođe je komšinica rekla da je to popodne bio uznemiren i da je pričao da mora da ide da javi Železnici da je planirano da bace minu na nju pa da im javi na vreme i da ih spasi (on je nekada radio na železnici). Ona mu je to veče spremila večeru i sedela je dugo kod njega i na kraju mu je dala bromazepan da se smiri i on je zaspao pa je otišla kući. I onda u toku noći zatekla to što je već objašnjeno. Ostavio je za sobom otključanu kuću i otvorenu kapiju. Osoba koja je pazila na njega, njegov sin, te noći je radio i ostavio ga samog. Po oceni njegovog sina, kada je izašao na sebi je imao trenerku, košulju i džemper i obuven jedan opanak i papuču i poneo je neku kesu spakovanu. Dokumenta i novac nema kod sebe niti bilo kakav telefon.
Da li znate nešto o ovoj osobi?