Dronovi kao integralni deo tehnologije u potrazi za nestalim ljudima

Širom sveta se unapređuju i usavršavaju sistemi potrage za nestalim licima. Tome doprinose novi tehnološki pomaci u vidu vazdušnih, vodenih i kopnenih dronova.

Počevši sa 2016. godinom policija u okrugu Riverside, Kalifornija, je počela da koristi dronove sa kamerama visoke rezolucije koji snimaju i transmituju slike u realnom vremenu, timu za potragu i pronalaženje.

Iako raspolažu helikopterima oni nisu uvek u mogućnosti da ih koriste, pogotovo tokom nepogodnih vremenskih uslova. Sa druge strane, dronovi su se u takvim situacijama pokazali mnogo efikasnijim, jer mogu biti dizajnirani da izdrže loše vreme. Pored toga mogu odmah da reaguju na zahtev za intervencijom i spašavanje može da počne istog trenutka.

Između 2018. i 2019. godine neke oblasti Italije su potpisale „kordinisani plan intervencija za traženje i spašavanje ljudi koji boluju od neurodegenerativnih bolesti“ kojim se odobrava korišćenje geo-lokacijskih uređaja, obuka za negovatelje i informisanje javnosti o protokolima u kritičnim situacijama.

Do pre par godina bilo je dozvoljeno da civili učestvuju u potrazi kao volonteri koristeći svoje dronove, ali je 2019. godine ICAA[1] zabranila njihovo korišćenje bez autorizacije. Nove ICAA regulative koje su na snazi od 15.12.2019. zabranjuju korišćenje dronova blizu ili unutar regije gde se odvijaju intervencije i potrage. Ova regulativa se tumači kao zabrana civilnih dronova u spasilačkim aktivnostima, i izazvala je razne reakcije i mnogobrojne kontraverze. Povodom nje, oglasila se i “Mreža spasilačkih dronova” koja je prva mreža volontera spremnih da koriste dronove u hitnim slučajevima. Oni su napravili peticije i demonstracije ispred Italijanskog Ministarstva za transport.

Fenomen nestalih ljudi je ostao konstantan problem, ali sada, zahvaljujući novim tehnologijama, moguće je koordinisati potrage i spasilačke aktivnosti sa smanjenim vremenom intervenisanja i sa raznovrsnim poljem delovanja time smanjujući ljudske resurse i troškove, ali pre svega umanjujući rizik operacije. Dronovi konkretno su pre svega pokazali veliku efikasnost u pronalaženju nestalih ljudi dok su živi.

Zahvaljujući njihovoj maloj veličini i mogućnosti manevrisanja dronovi su sposobni da lete veoma nisko i da pokriju velike površine. Pružaju mogućnost za koordinisanje tima preko slika i informacija koje se šalju bežično. Ako su opremljeni i sa termografičkom uređajem za praćenje mogu detektovati prisustvo čoveka i u mraku. Od dodatne opreme može se koristiti kamera za termalne slike, multispektralni senzor (instrument sposoban da zabeleži količinu reflektivne energije sa objekta na površini zemlje  u drugačijim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra), LiDar (vazdušni laserski skener i detektor svetlosti),…

Da bi se aktivnosti spasilačkog tima vodile dronovima, timovi moraju imati konstantne treninge, dosta vremena provedenog u letu i proučavanju specifičnih intervencijskih tehnika. Piloti, takođe, moraju imati adekvatne psiho-fizičke pripreme da bi postali deo institucija uključenih u menadžment hitnih slučajeva.


[1] ICAA (Italian Civil Aviation Authority)- Italijanska uprava za civilno vazduhoplovstvo

[1] M.G. Pensieri, M. Garau, P.M. Barone (2020.) Drones as an Integral Part of Remote Sensing Technologies to Help Missing People, Università Popolare degli Studi di Milano, Milano

Aljoša Trebec (54) je nestao

Aljoši, zvanom Bata, od 18.02. popodne se gubi svaki trag, telefon je isključen, nije se pojavio na posao dva dana, niko od prijatelja i rodjaka ne zna gde je.
Da li znate nešto o ovoj osobi?